Skip to content
strucni forum
Tekstovi farmacija!

Muški polni hormoni – androgeni

2011 February 12

Muške polne hormone još nazivamo i androgeni a luče ih testisi (testosteron) i a u manjoj meri i nadbubrežna žlezda luči androsteron, takođe muški polni hormon (to je odgovor na pitanje odakle kod žena muški polni hormoni iako žene ne poseduju testise….)
Testosteron je kao i svi polni hormoni steroidne strukture, a struktura testosterona podseća na progesteron. Zanimljivo je da se testosteron počinje lučiti u testisima već kod muških fetusa.

Naime, tokom trudnoće horiogonadotropin iz posteljice deluje na hipofizu fetusa tako da ukoliko je hromozomski u pitanju budući dečak tada počinje njegov razvitak u muški pol. Kada se kod fetusa ne bi počeo lučiti testosteron tada se neminovno rađa devojčica!
Tokom puberteta testosteron utiče na razvoj muških polnih organa (testisi, penis, prostata), a takođe su odgovorni za muške sekundarne polne karakteristike. Uzrokuju povećanu dlakavost, mutiranje i sl. Takođe, imaju i svoje metaboličke funkcije pri čemu povećavaju rast i razvoj kostuju te, pogotovo, mišića i mišićne mase. Kažemo da testosteron ima anabolički efekat jer povećava ugradnju azota u proteine tela.
Klinički se testosteron koristi vrlo retko, dok se sintetski androgen mesterolon koristi kod tzv. muškog klimakterijuma, lečenja neplodosti kod muškaraca i hipogonadizma (nedovoljno lučenje vlastitih polnih hormona) te kod poremećaja potencije.

Anabolički steroidi
Anabolički steroidi nastali su kao pokušaj da se sintetišu steroidi koji će, poput testosterona imati anaboličko delovanje. Pri tome je zahtev bio da takvi steroidi moraju imati vrlo izraženo anaboličko delovanje (povećanje mišićne mase), a smanjeno androgeno delovanje. Tokom niza godina takva jedinjenja su dobijena.
U pitanju su steroidi kao što su nandrolon (Durabolin), metandrostenolon (Dianabol), metenolon (Primobolan), stanozolol (Winstrol), i sl. Iako su bili namenjeni isprva za lečenje hronične pothranjenosti i u stanjima kada treba vratiti mišićnu masu nakon dužeg vremena mirovanja vrlo brzo su se počeli koristiti u sportu za postizanje vrhunskih rezulata.
Anabolički steroidi su vrlo slični testosteronu, ali imaju neke hemijske modifikacije koje im omogućavaju da imaju mnogo više izraženo anaboličko nego androgeno delovanje. Nazivamo ih i skraćeno AAS ili androgeno-anabolički steroidi.
Korišćenje anaboličih steroida izuzetno je rašireno među bodybuilderima amaterima koji preparate nabavljaju ilegalnim kanalima.
Korišćenje anaboličkih steroida snažno podstiče povećanje mišićne mase, podstiče snagu i agresivnost, sve karakteristike bitne u atletskim i sprinterskim sportovima. Međutim, povećana količina androgena uzrokuje pad vlastite proizvodnje testosterona te vrlo često, sportisti postaju impotentni. Za ponovno pokretanje produkcije vlastitog testosterona u testisima koristi se klomifen.
Primena anabolika kod žena izuzetno je opasna. Naime, ženski organizam nije naviknut na toliku količinu jakih anaboličkih steroida. Pre svega strada polni sistem, staje menstrualni ciklus, izostaju ovulacije, dolazi do produbljivanja glasa, povećanja agresivnosti, pojavljuju se dlake po celom telu, pogotovo na licu.
Anabolici uzrokuju, na posletku, izuzetno teška oštećenja kako muškog tako i ženskog organizma. Povećava se verovatnost razvoja infarkta srca, povećava se holesterol u krvi, razvija se arteroskleroza, oštećuje se jetra, hipertrofira prostata, javlja se ćelavost. Kod muškaraca se javlja čak i ginekomastija (rast dojki).
Svako korišćenje anaboličkih steroida mimo medicinsko-terapijski opravdanih razloga smatra se zloupotrebom. Ali apsolutno anatemizisanje i potpuno zabranjivanje anaboličkih steroida takođe nije opravdano jer postoje klinička stanja gde je korišćenje takvih sredstava opravdano i tada možemo ta sredstva doista smatrati lekovima u pravom smislu te reči.

Metandrostenolon
Metandrostenolon je definitivno sinonim za anaboličke steroide. To je bio prvi anabolički steroid a stvorila ga je ekipa lekara američke reprezentacije u dizanju tegova dr.Johna Zieglera 1955. godine. Na tržište je došao pod nazivom Dianabol, a danas je vrlo poznata rumunska generička verzija pod nazivom Naposim. Među sportistima jako je popularan žargonski naziv “metan”.
Metandrostenolon se smatra jednim od najjačih anaboličkih steroida. Iako je terapijska doza 5 mg pravu snagu metandrostenolon pokazuje pri dozama od 35 mg. To dokazuje da mehanizam delovanja anaboličkih steroida nije samo vezivanje za androgene receptore, nego da su u taj mehanizam uključeni i neki drugi nedovoljno poznati putevi. Verovatno je u mehanizam uključen i sistem eikozanoida.
Metandrostenolon snažno podstiče povećavanje snage i mišićne mase, poboljšava i fizičku izdržljivost, te superkompenzaciju glikogena u mišićima. Za njega je zanimljivo da povećava i vrednost dopamina u mozgu što uzrokuje izuzetno poboljšano raspoloženje sportista koje neretko prerasta u euforiju. Zanimljivo je da je upravo metandrostenolon uz metenolon zaslužan za impozantne mišiće Arnolda Schwarzeneggera. Ovaj anabolik je karakterističan za sportove koje zahtevaju veliku i eksplozivnu snagu kao što su dizanje tegova, bacanje diska i sl.
Međutim, metandrostenolon je toksičan za jetru i može izazvati nepovratna oštećenja jetre. Pretpostavlja se takođe, da brojne tablete metandrostenolona poreklom iz Rusije više i ne sadrže metandrostenolon već metiltestosteron koji je jeftiniji ali izrazito toksičan za jetru.
Dalje, metandrostenolon u organizmu posredstvom enzima aromataze prelazi u estrogene. To ima za posledicu simptome feminizacije – rast dojki (ginekomastija), ali je to ponajviše izraženo u obliku povećanog zadržavanja vode u mišićima zbog kojeg sportista dobija “napucan” izgled, karakterističan za bodybuildere. Jako loše utiče na odnos LDL/HDL stoga snažno povećava opasnost od razvoja ateroskleroze. Podstiče androgenu ćelavost kod predisponiranih osoba, a takođe i benignu hipertrofiju prostate.
Na kraju, metandrostenolon je jak inhibitor lučenja vlastitog testosterona pa nije retko da sportisti nakon uzimanja metandrostenolona dugo osećaju veliki pad libida i erekcijsku disfunkciju (impotenciju). Uprkos silnim opasnostima, “metan” je steroid izbora zbog svoje velike efikasnosti.

Nandrolon

Drugi najpoznatiji anabolički steroid jest nandrolon poznatiji pod nazivom Deca-Durabolin. Derivat je nortestosterona, a razvila ga je firma Organon. Nandrolon se najčešće primenjuje u obliku depo-preprata – uljane injekcije estra nandrolon dekanoata.

Nakon injekcije u mišiće ulje se lagano razgrađuje i estar se postupno hidrolizuje kontrolisano otpuštajući nandrolon. Na taj način je potrebno davati samo jednu injekciju mesečno od 50 mg. Međutim, sportisti ga iniciraju svake nedelje i to u supterapijskim dozama od 400 pa čak i suludim dozama od 600 mg nedeljno! Za razliku od metandrostenolona nandrolon ne izaziva dramatična povećanja mišićne mase nego povećanje tvrdoće mišića i snage, a takođe i izdržljivosti pa je stoga karakterističan u sportovima kao što su plivanje, sprint na 100 metara i sl.
Takođe, ovaj anabolik daleko manje aromatizuje u estrogene, pa nuspojave kao što su ginekomastija i retencija vode u mišićima nisu karakteristične za ovaj steroid. Ali, nandrolon snažno inhibiše vlastitu produkciju testosterona pa je naknadna terapija sa klomifenom ili horiogonadotropinom neophodna. Anabolički steroidi se jako često kombinuju a jedna od najpoznatijih kombinacija jeste kombinacija metandrostenolona i nandrolon dekanoata (“metan + deca”). Time se postiže povećanje kvantitete (mase) ali i kvalitete (definicije) mišića.
Nandrolon ima jedno zanimljivo i jako vredno svojstvo – podstiče obnovu hrskavičnog tkiva. Stoga je opravdana njegova terapijska primena kod osoba koje pate od oštećenja zglobova i ligamenata.

Stanozolol
Stanozolol je derivat dihidrotestosterona i poznatiji je pod nazivom Winstrol. Pokazuje jake anaboličke efekte, a koristi se u obliku tableta ili injekcija. Ima osrednje androgene efekte pa uzimaju ga i sportistkinje zbog toga što u manjim dozama retko izaziva efekte virilizacije. On ima svojstvo koje ne nalazimo ni kod jednog anaboličkog steroida. Stanozolol je, naime, antiprogestagen i može blokirati delovanje progesterona. Zbog toga je on potencijalni abortiv, ali nema niti jednog izveštaja da se koristio u te svrhe.
Stanozolol ne izaziva retenciju vode i prevelik rast mišićne mase, već više poboljšava kvalitet mišića (poboljšava “definiciju”) podstičući na taj način povećanje snage i eksplozivnosti. Zbog toga ga jako koriste atletičari i plivači a takođe se zloupotrebljava i u timskim sportovima. Ali stanozolol je dosta toksičan za jetru.
Često se kombinuje sa metenolonom zbog sinergističkog efekta postizanja bolje “definicije” ili sa testosteron-entanatomili metandrostenolonom zbog postizanja veće mišićne mase.
Zanimljivo je da je stanozolol jako korišćen anabolik u veterini za povećanje mišićne mase junadi. Često sportisti zbog slabih financijskih sredstava koriste veterinarske preparate što je totalno suludo.
Stanozolol je došao u žižu javnosti nakon velike doping-afere u čijem središtu se našao kanadski sprinter Ben Johnson. Iako mu je tada zlatna medalja na 100 m oduzeta postoje realne indicije da je ipak u pitanju bila nameštaljka. Na Olimpijskim igrama u Atini 2004-te godine ruska atletičarka Irina Koržanjenko takođe je ispala pozitivna na ovaj anabolik.

Metenolon
Metenolon je možda najsigurniji anabolik koji postoji. Razvila ga je firma Schering i dolazi u obliku depo preparata uljanih injekcija estra metenolon-entanata (Primobolan – Depot) i u obliku acetata – tableta (Primobolan S). Ne aromatizuje u estrogene, nije toksičan za jetru, a ne inhibiše ni vlastito lučenje testosterona (osim u ekstremnim dozama). S njim se ne postižu veliki efekti u smislu povećanja mišićne mase, ali efekti u smislu poboljšanja definicije mišića su znatni. Zbog toga je vrlo često sredstvo zloupotrebe u sportu. Arnold Schwarzeneger je često koristio kombinaciju metandrostenolona i metenolon-enatanata.
Metenolon u obliku tableta je često korišćen od strane sportistkinja zbog toga što je anaboličan, a ne ugrožava njihovu ženstvenost. Nekadašnja je evropska prvakinja na 100 i 200 metara Katrin Krabbe svojevremeno priznala da je metenolon bio njen steroid izbora.

Međunarodni olimpijski odbor zabranio je anaboličke steroide i pozitivni nalaz anaboličkih steroida u krvi sportista vodi neminovnoj diskvalifikaciji.

Istina je drugačija….
Nema vrhunskih sportskih rezultata bez upotrebe anaboličkih steroida ili nekih drugih sredstava dopinga! Ni jedan sportista ne može očekivati medalju na Olimpijadi ili bilo kojem međunarodnom turniru bez upotrebe dopinga.
Trik je u tome da su metode varanja doping kontrole razrađene i usavršene do perfekcije. Korišćenje anaboličkih steroida izuzetno je rašireno u bodybuildingu, atletici i plivanju. Iako su još starogrčki olimpijci (misli se na one originalne starogrčke olimpijske igre) imali običaj u vreme priprema za takmičenje jesti životinjske testise da bi u organizam unosili više testosterona počeci korišćenja steroida u današnjem smislu te reči predstavljanjem prvog injekcijskog preparata na bazi testosterona 1935. godine. Razvili su ga nacistički naučnici i brzo je našao primenu u pripremi nemačkih olimpijaca za Olimpijske igre u Berlinu 1936-te godine. Uprkos legendi o Jesseju Owensu te godine su najveći broj medalja odneli upravo – nemački sportisti. Ali tek nakon rata na talasu hladnoratovskih animoziteta SAD-a i SSSR-a krenula je prava lavina korišćenja AAS-a
Korišćenje anaboličkih steroida eksplodiralo je šezdesetih dodina u bivšem Sovjetskom Savezu, da bi vrhunac dostiglo u bivšem DDR-u. Anabolički steroidi davani su kradomice čak i 12-godišnjim devojčicama! Sport je bio organizovan poput vojske i svako odavanje tajne o zloupotrebi anaboličkih steroida trenere i sportiste je vodilo u prekid karijere i izolaciju, a ponekad i u zatvor. Korišćenje anabolika organizovala je i nadzirala tajna služba STASI. Danas više nema hladnoratovske zategnutosti, ali u vrhunski sport se upumpava enormna količina novca i uglavnom je kompletan komercijalizovan, a kad je novac u pitanju tada ništa ne sme biti prepušteno slučaju. Stati na kraj dopingu u sportu u današnje vreme – čini se Sizifovim poslom.
Ipak, kriviti samo sportiste za korišćenje anaboličkih steroida (odnosno, dopinga uopšte) nije pošteno. Sportista je izložen strahovitom pritisku konkurencije, trenera, medija, sponzora, a ponekad i državnih organizacija i struktura da mora po svaku cenu osvojiti medalju. Često se imperativ glasi: prekrši pravila, budi pobednik, ili se spremi na gubitak medalje a time i novca, slave i mogućnosti da opet dođeš na takmičenje. Jasno je da mladi sportista željan uspeha, slave i novca lako zaglibi na put dopinga. Često se sami sportisti ništa i ne pitaju (nemaju pravo odluke) nego se stave pred svršen čin da moraju uzimati doping inače ispadaju iz reprezentacije. To je tužna istina.
Ali postavlja se pitanje – ako su vrhunski sportisti prisiljeni uzimati anabolike zbog uspeha na takmičenju, zašto to čine amateri i rekreativci kao što je slučaj sa bodybuilderima? Odgovor je jednostavan – osoba koja želi izgledati poput mišićavih i dobro građenih “manekena” iz sveta sporta, glume, jet seta i sl. mora nekako farmakološki “podupreti” svoje “nabildavanje” pogotovo ako nije genetski predodređena za takav izgled. Mediji i savremeno društvo nameću određenu sliku ideala koji se treba doseći. Kao što mnoge mlade devojke upadaju u sulude kure patološkog mršavljenja da bi bile što sličnije modelima s modnih pisti, tako je sve više i više mladića koji su spremni na sve kako bi izgledali poput Schwarzeneggera. Pri tome zaboravljaju da treba biti zdrav i nakon tridesete. Veliko je zlo to što se anabolički steroidi često “diluju” u sasvim podzemnim krugovima društva, “na crno”, a osobe koje to čine rado takve preparate sumnjivog kvaliteta prodaju maloletnicima koji nemaju navršenih ni 18 godina. A poznata je činjenica da uzimanje anaboličkih steroida pre 20-te godine vodi u sveopšti hormonski haos i polne poremećaje kakve ni jedna osoba sebi ne bi želela dozvoliti. Dakako, svaka osoba koja čvrsto odluči da uzima anaboličke steroide to će i učiniti na legalan ili ilegalan način, ali mora biti u potpunosti upoznata sa mogućim posledicama.
Najbolji sličučaj koji ilustruje svu sjaj i bedu upotrebe anabolika je, svakako, slučaj vrhunskog, profesionalnog bodybuildera Andreasa Münzera. Na povratku sa takmičenja za Mistera Olympije iznenada je posle sletanja u vazdušnu luku preminuo. Službeni razlog smrti bio je višestruko otkazivanje organa. Iako je Andreas Münzer bio mlad sportista patolozi su tokom obdukcije u neverojatno mišićavom telu našli organe koji su više ličili (i anatomski i fiziološki) organima 80-godišnjeg starca. Novinarskim istraživanjem došlo se do istine: Münzer nije koristio samo brojne anaboličke steroide u neverovatno visokim dozama nego i hormon rasta, insulin, tiroidni hormon, te tik pred takmičenje furosemid i kalijum kanreonat u obliku injekcija…..pametnom dovoljno.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com

Comments are closed.