Konačno usvojen Zakon o mobingu

Mobing se najčešće događa između poslodavca i zaposlenog, ali sve češće i između kolega na poslu. Procenjuje se da je kod nas svaka peta zaposlena osoba izložena mobingu. Zlostavljač je najčešće emocionalno nezrela osoba željna moći

Šikaniranje, omalovažavanje, potcenjivanje radnih sposobnosti, postavljanje nedostižnih poslovnih zahteva, komentarisanje izgleda i „nepristojne ponude” – bilo koja od ovih situacija dovoljan je razlog da zaposleni svog kolegu ili nadređenog tuži za mobing. To pravo im daje Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je Skupština Srbije usvojila 26.maja 2010.godine. Građani Srbije, tako, prvi put i formalno saznaju da u paketu sa kolektivnim ugovorom, toplim obrokom i platom, nije nužno dobiti i nervoznog šefa, osvetoljubivu koleginicu ili nasrtljivog kolegu i da će postojati zakon koji garantuje humanu radnu atmosferu, zaštitu od seksualnog, fizičkog i psihičkog zlostavljanja. A kada se neko i ogluši o njega, zakon predviđa kazne za zlostavljače.

Aleksandar Ilić, predsednik udruženja „Stop mobing”, koje je i jedan od autora predloga zakona:
– Problem je što ljudi nekada i po tri godine trpe mobing. U početku ne prepoznaju o čemu je reč, a kasnije se plaše da reaguju, jer je u Srbiji bojazan od gubitka posla na vrhu liste strahova. Važno je da zaposleni reaguju na vreme, što znači da od mobinga nije prošlo više od šest meseci. Zakon predviđa da tada zajednički odrede medijatora koji pokušava da reši problem. Ako ne uspeju, sledi sudski spor. Zakon predviđa za mobera kaznu do 40.000, a za poslodavca do 800.000 dinara. Ovi iznosi se ne plaćaju žrtvi, već državi zato što se mobing uopšte dogodio, a žrtva tek po završetku ovog spora pokreće novi, po Zakonu o obligacionim odnosima, prema kome može da dobije odštetu do tri miliona dinara – objašnjava Ilić suštinu Zakona.

– Posebna vrsta mobinga je ona koju poslodavac sprovodi pišući anekse ugovora o radu. Zakon o radu predviđa otkaz ukoliko radnik ne potpiše aneks koji mu poslodavac nudi. A u aneksima, pokazala je praksa, može da piše svašta. Čak i da zaposleni ne sme da se udaljava više od jednog metra od svog radnog mesta, iako je, pretpostavlja se, toalet znatno dalje. Sa ovakvim i sličnim primerima žrtve mobinga svakodnevno se javljaju i Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, koje je i predlagač Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu – kaže državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić.

Mobing je vrlo delikatna i suptilna pojava koja može da prouzrokuje strašne posledice i zato treba da bude tretiran kao krivično delo. Sudska praksa o tome kod nas ipak postoji, samo što sudije nisu imale mogućnost da operišu sa rečju mobing, jer je nije bilo u zakonu, već su koristile termin „šikana” – kaže dr Zoran Ivošević, koji ima četrdesetogodišnje sudijsko iskustvo u radnim sporovima.

Definicija, ciljevi i znaci

Mobing je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu. Uveo ga je u upotrebu švedski psiholog dr Heinz Leymann 1984.godine. Danas mobing obeležava ponašanje na radnom mestu u kojem je jedna osoba napadnuta od jedne ili više osoba gotovo svakodnevno i tokom više meseci, što napadnutu osobu dovodi u bespomoćnu i nezaštićenu poziciju. Podrazumeva davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju…), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola…
Najčešće žrtve mobinga su takozvani poštenjaci, osobe sa invaliditetom, mladi i kreativni ljudi, savesni i uredni muškarci i žene, oni koji imaju različita ideološka shvatanja, stariji ljudi koji su pred penzijom, ali i tek zaposlene osobe koje žele više samostalnosti u radu. Cilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski još više degradira. Radna sredina u kojoj preovladava ovakvo ponašanje prepoznaje se na osnovu narednih odlika: takmičarska sredina sa kultom karijerizma, strogo hijerarhijska struktura, naglašena briga o ekonomskoj dobiti umesto o međuljudskim odnosima, nedostatak međusobnog poštovanja, nedovoljno definisane radne uloge i nedostatak profesionalnosti.

Zašto uopšte dolazi do mobinga? Jedan je od razloga to što je žrtvu strah da počne da se brani. Često je to osoba kojom se lako može manipulisati, čija je karijera u usponu i zavisi od dobre volje nadređene osobe (često zlostavljača), ili je pak osoba koja ne zna kome da se obrati za pomoć – i to je drugi razlog za ignorisanje mobinga.

Rezultati istraživanja o mobingu kod nas potvrdili su da je jedna od 30 zaposlenih osoba kod nas ozbiljan zlostavljač – „mober”. Najčešće se radi o osobi koja je željna moći, emocionalno nezrela, a svoju nesposobnost skriva tako što je projektuje na druge. U kontaktu sa žrtvom je bezobrazna, a s ostalim saradnicima simpatična i pristupačna, često preuzima tuđe zasluge, manipulativna je, dvolična i brzo plane. Sami ili podstičući grupu kolega s posla, na 45 do sada opisanih tipičnih načina, „moberi” muče svoje kolege. Spomenuto istraživanje pokazuje da je kod nas oko 15 odsto ispitanika doživelo i telesno zlostavljanje. Muškarci su značajno više doživljavali pretnje i fizički nasrtaj, a žene seksualno ugrožavanje.

Posledice mobinga

Posledice se odražavaju kao psihološki, psihosomatski i poremećaj u ponašanju žrtve. Ona napušta posao koji je volela ili, ako i ostane na poslu, ništa ne preduzima. Emocionalno, pate i žrtva i njena porodica, a zabeleženi su čak i slučajevi samoubistava.

Najčešći psihološki poremećaji su smetnje spavanja, depresija, razdražljivost, strah, noćne more, problemi koncentracije. Psihosomatski poremećaji koji se javljaju kod mobinga su glavobolja, bol u leđima, bolovi u mišićima, mučnina, bolovi u stomaku, u vratu, srčane tegobe, opadanje kose… Poremećaji u ponašanju su agresivni ispadi, poremećaji u ishrani, alkoholizam, pušenje, konzumiranje droge, seksualna disfunkcija, socijalna izolacija.

– „Mobingovani” često gube samopoštovanje, odlaze na bolovanja, a imaju i porodične krize. Posledice psihičkog zlostavljanja radnika „oseća” i firma u kojoj on radi, jer zaposleni gubi motivaciju i izostaje s posla. Posledice mobinga trpi i država, jer skupi specijalistički pregledi i terapije opterećuju zdravstveni fond – objašnjava dr Aleksandar Radosavljević, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Mišljenja stručnjaka

Psiholog Vera Kondić, članica udruženja „No mobing”:
– Sve je više žrtava mobinga. U našem iskustvu pokazalo se da ne postoji razlika maltretiranih prema polu, tako da nema posebnog profila žrtve, ali je činjenica da su to gotovo uvek veoma stručni radnici, čak izuzetni, jednom rečju, ljudi koji štrče. Svima njima se kao po pravilu šalje poruka da tu ne pripadaju i vrše pritisci da napuste svoje radno mesto – kaže Kondićeva.

Magistar psihologije Ivana Kovačević sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu objašnjava kako mobing utiče na funkcionisanje porodice.
– Ljudi koji duže vreme trpe bilo kakav vid ugrožavanja na poslu, posle izvesnog vremena moraju da pronađu neki ventil za te frustracije. Vrlo je verovatno da će porodično okruženje biti ono u kome će takva osoba pokušati da isprazni negativna osećanja. Agresija se pomera ka slabijima i onima od kojih se očekuje da imaju najviše kapaciteta za pružanje razumevanja i toleranciju, a obično su to članovi porodice. Neretko se dešava da osoba koja na poslu trpi ugrožavanje bilo koje vrste postaje posle izvesnog vremena i sama nasilnik u porodici. Posledice mobinga koje se osećaju u porodici ne zavise samo od vrste i intenziteta pritiska koji osoba trpi na poslu, već i od toga koliki značaj ona pridaje svom profesionalnom životu. Stoga su često kolateralne žrtve mobinga upravo porodice onih ljudi koji se bave vrlo prestižnim zanimanjima – ističe gospođa Kovačević.

Argumenti istraživanja

Dr Vesna Baltazarević, autor prve knjige o mobingu „Komunikacija na četiri noge”, ali i monografije „Hoću da znam šta je mobing”, koju je napisala na osnovu istraživanja kojim je bilo obuhvaćeno 400 ispitanika, i to 250 zaposlenih u državnim i 150 u privatnim firmama, s tim što je među njima 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, kaže:
– Čak 43 odsto anketiranih je potvrdilo da je bilo izloženo duže od šest meseci različitim vidovima uznemiravanja, 18,2 odsto verbalnim pretnjama i fizičkom napadu, a 11 zaposlenih, ili 0,6 odsto, seksualnom ugrožavanju. Istraživanje je pokazalo da je kod nas veoma prisutno obezvređivanje rezultata rada, što je potvrdilo čak 46 odsto anektiranih, dok je više od 68 procenata pogođeno aktivnosti kojima je cilj širenje neproverenih glasina, kleveta, prepričavanja seksualnih intriga radi degradacije ličnosti. Gotovo 57 odsto je navelo postojanje ismevanja zbog načina govora, držanja, hoda i odevanja, a više od 30 procenata omalovažavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla, privatnog života.

Na optužbe bez krivice požalilo se 53,5 odsto ispitanika, a 24 odsto da je u poziciji „dežurnog krivca”, dok je 39 odsto navelo da je isključeno iz društvenih aktivnosti, a 53 procenta iz programa edukacije. Ispitanici su se žalili i na sindrom „praznog stola” (24,5 odsto), odnosno „prepunog stola” (54 odsto).

Postojanje različitih „mobing” aktivnosti, poput preteranog nadzora i kontrole s namerom da se po svaku cenu nađe kompromitujući materijal koji bi trebalo da posluži za optužbe ili stvaranje intriga, potvrdilo je 28 odsto anketiranih. Na odsustvo direktne poslovne komunikacije požalilo se 36 odsto ispitanika, na stalne kritike nadređenog 28,5 procenata i nešto više od 24 odsto na kritike kolega. Zato ne čudi da više od 62 odsto ispitanika oseća umor zbog posla koji obavlja, psihičke smetnje oseća njih 37 odsto, a fizičke 30,5 procenata, rekla je dr Baltezarević, istakavši da su posledica toga kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja.

Ona je upozorila da agresivni mobing koji se odvija isplanirano i u dužem periodu „poput ratne strategije” treba razlikovati od sitnih spletkarenja i tračeva, trenutnog sukoba zaposlenih i kršenja prava iz radnog odnosa.
Dragan Pejić

Žene duplo ugroženije
Od 2.026 žrtava zlostavljanja na poslu koje su prošle godine potražile pomoć NVO „Stop mobing“, 1.360 bile su žene, a 702 muškarci. Njih 775 bilo je starosti od 20 do 30 godina, 542 od 30 do 40 godina, 467 od 40 od 50, 250 od 50 do 60 i 20 u sedmoj deceniji života. Čak 1.342 zaposleno je u državom sektoru, a 720 kod privatnika.

Magazine White – broj 39