Piše: Prim.dr sc. Zoran Ivanov, specijalista za medicinu rada
Zlostavljanje na radu postoji otkad i želja pojedinaca za vlašću, potreba za ponižavanjem
drugih, otkad postoje osećaji ljubomore, zavisti, mržnje…
O ovom fenomenu se govori kada su ispunjena dva uslova; narušena je psihološka klima (pojava i identifikacija mobera) i dolazi do otisaka psihološke klime na zdravlje radnika. U početku nema trajnih zdravstvenih posledica, one su reverzibilne – traju kraće vreme, javljaju se oscilacije u ponašanju, u simptomima na organskim sistemima, npr. oscilirajuća hipertenzija, tranzitorna hiperglikemija, hiperlipoproteinemija, gastrointestinalne tegobe, kožne promene, „triger” u PTSP. Ovo je najbitnije za medicinu rada, jer rana dijagnostika treba da otkloni uzroke. Ako zlostavljanje traje duže vreme, dolazi do ireverzibilnih zdravstvenih posledica.
Prvu definiciju dao je 1984. psiholog Heinz Leymann, koji je upotrebio reči „psihološki teror”, „neprijateljsku i neetičku komunikaciju”, „bespomoćnost pojedinca i patnju”. Definicija mobinga u francuskom Zakonu socijalne modernizacije br. 2002–73 od 17. januara 2002. ukazuje na „degradaciju radnikovih radnih uslova… napad… štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, kompromitaciju žrtvine profesionalne budućnosti”.
Naš Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu pojam zlostavljanja definiše u članu 6 kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca od strane poslodavca, nekog od zaposlenih ili grupe zaposlenih,
U Listi profesionalnih bolesti koja je revidirana 2010. godine, naveden je posttraumatski stresni sindrom (PTSP). Dakle, nakon decenija ukazivanja na ovaj poremećaj konačno je uvršten u listu. Iz ovih razloga isplati se govoriti o zlostavljanju na radu kako bi i ova profesionalna štetnost bila priznata kao profesionalno oboljenje. Istina, u pomenutoj listi nađeni su i „drugi mentalni i bihevioralni poremećaji koji nisu pomenuti u prethodnim tačkama, kada se direktna povezanost između ekspozicije faktorima rizika (koji se javljaju tokom obavljanja radnih aktivnosti) i mentalnih i bihevioralnih poremećaja (od kojih obolevaju radnici) utvrdi na osnovu naučnih dokaza ili metodama koje su odgovarajuće za uslove i praksu koja se primenjuje u pojedinim državama”.
Nesumnjivo je da je ovo izazov i polje interesovanja za medicinu rada, koja će detektovati narušenu psihološku klimu (radnu sredinu) i verifikovati oštećenje zdravlja i ukazati na njihovu uzročno-posledičnu vezu. Postupak se bazira na ukazivanju stepena oštećenja zdravlja i narušenosti „mentalne klime” u firmi nazvanoj mobingometrija (Ivanov, 2008). Zakon je naložio specijalisti medicine rada da može dati mišljenje kojim se ugroženi radnik isključuje sa posla do okončanja postupka o zlostavljanju na radu, a izostanak ide na teret poslodavca. U članu 7. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu navodi se da je „poslodavac dužan da, u cilju prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja”.
Osposobljavanje i zaposlenih i poslodavca će postati nov proizvod u medicini rada od značaja i za specijaliste medicine rada i za menadžment, jer utiče na poremećaj produkcionih odnosa dovodeći do pada motivacije, zadovoljstva i kreativnosti, smanjenja efikasnosti i produktivnosti, negativne radne klime (mobing „angažuje” i druge radnike u okolini), izostajanja s posla zbog bolovanja, troškova za privremeno uključivanje novih radnika, reorganizacijom rada i premeštanjem radnika, pada imidža firme i brenda proizvoda glasinama unutar i van firme, plaćanja advokata za slučaj tužbe žrtve mobinga.
Magazine White – broj 40
Dnevno 10 do 15 prijava za mobing na radnom mestu
Kako sprečiti mobing