Minerali su jedni od najvažnijih sastojaka ljudskog organizma. Kada se govori o mineralima u prehrambenom smislu te reči tada govorimo o svim oblicima metala (izuzev fosfora i halogenih elemenata) koje u organizam unosimo.

Ti oblici mogu biti soli, joni ili kompleksna jedinjenja. Najvažniji mineral kojeg unosimo jest natrijum hlorid – najvažnija neorganska supstanca našeg organizma. Ne treba smetnuti s uma ni kalijumove soli, soli kalcijuma, magnezijuma, fosfate, soli cinka, joda, bakra, gvožđa, molibdena, kobalta, mangana, vanadijuma i selena. Minerale delimo na makroelemente, mikroelemente i elemente u tragovima:
makroelementi: Na, K, Ca, Mg, P
mikroelementi: Fe, I, Cu, Zn, F, Se
elementi u tragovima: Mn, V, Mo, Co

Na tržištu ima mnogo preparata minerala, ali lekovima se smatraju samo oni koji su registrovani kao lekovi, a ne kao dijetetski preparati.

Natrijum (Na)
Natrijum je jedan od najvažnijih minerala u ljudskom organizmu. Predstavlja najčešći pozitivno naelektrisani jon u ekstracelularnoj tečnosti. Učestvuje u formiranju tzv. osmolarnosti ekstracelularne tečnosti, održavanju kiselobazne ravnoteže, sudeluje u sprovođenju nervnih impulsa i u mišićnoj kontrakciji. Sve namirnice sadrže natrijum, ali čovek prima natrijum ponajviše iz kuhinjske soli. Takođe, usoljena hrana kao što je šunka, usoljena riba, slani sirevi i sl. sadrže velike količine natrijuma.
Nedostatak natrijuma zbog nedovoljne količine unosa hranom uglavnom nije moguć, ali može nastati zbog nekih bolesti kao što su proliv, povraćanje, opekline, tumori i tuberkuloza.
Preveliki unos natrijuma može bitno poremetiti zdravlje čoveka, dugotrajno prekomerno soljenje hrane doprineće povećanju krvnog pritiska i može trajno oštetiti bubrege. Jednokratni unos velike količine natrijuma je opasan po život! Naime, ljudski organizam nema mehanizam koji bi sprečio preveliku apsorpciju natrijuma u crevima. Uzimanje jedne supene kašike kuhinjske soli može ubiti čoveka. Poznati su slučajevi pomoraca koji su, ostavši bez zaliha pitke vode na brodovima, posezali za morskom vodom. Posledice su bile edemi, mučnina, povraćanje, grčevi i prolivi, poremećaji rada srca kao i neurološki poremećaji. Pomorci bi obično umirali od dehidracije. Interesantan je i slučaj koji se zbio pre 30 godina u Lici. Jedan se seoski momak opkladio da će popiti kilogram soli rastvorene u vodi. Popio je i umro!

Kalijum (K)
Kalijum je najzastupljeniji ćelijski pozitivno naelektrisani jon, dok ga izvan ćelije ima jako malo u odnosu na natrijum. Kalijumovi joni učestvuju u nizu fizioloških funkcija u organizmu, npr, prenos nervnih impulsa, mišićna kontrakcija, kontrola krvnog pritiska, otpuštanje hormona, razvoj embriona, deoba ćelija, regulacija kiselobazne ravnoteže, mišićna kontrakcija i dr.
Namirnice bogate kalijumom su voće i povrće kao što su avokado, banana, brokoli, artičoka, narandža, krompir, kajsija, paradajz i grašak. Čovek unosi više kalijuma hranom nego sto može apsorbovati u crevima.
Vrlo je redak. Međutim, upotrebom diuretika ili povećanim mokrenjem zbog nekog drugog razloga može doći do srčanih smetnji, mišićne slabosti, anoreksije, mučnine, pospanosti i psihološko-neuroloških poremećaja. Katkada to može biti opasno po život.
Povećani unos kalijuma, pogotovo preparatima na bazi kalijuma, mogu biti uzrokom povećanja kalijuma u krvi, tzv. hiperkalijemije koja ima za posledicu poremećaje rada srca i mozga, a u slučaju nesaniranja može dovesti i do smrti. Npr, direktna injekcija rastvora kalijum hlorida u venu uzrokuje trenutnu smrt!
Suplementi na bazi kalijuma mogu pomoći kod hipokalijemija uzrokovanih diureticima, nekim antibioticima, laksativima, insulina, glizirizina. Takve hipokalijemije mogu za posledicu imati poremećaje rada srca stoga je neophodno njihovo saniranje. Tada se koriste preparati kalijuma.

Kalcijum (Ca)
Od svih minerala kalcijum je posle natrijuma i kalijuma najzastupljeniji mineral u organizmu. Ukupna količina kalcijuma u prosečnom organizmu iznosi oko jednog kilograma. Najveći deo propada, svakako, kalcijuma u kostima.
Kalcijum je izuzetno važan deo koštanog tkiva. U kostima se nalazi u obliku dva kristala, u obliku kalcijum karbonata i u obliku apatita (kalcijum fosfat). Ti kristali se nalaze u intercelularnom matriksu i odgovorni su za čvrstinu i nelomljivost kostiju. Bez kalcijuma kosti bi bile suviše lomljive. Dakako, uz te neorganske supstance tu je i kolagen te protein osein koji su organske komponente intercelularnog koštanog matriksa i odgovorne su za elastičnost kostiju. Bez njih bi kosti bile suviše krte, a samim tim i lomljive.
Osim ove koštane uloge kalcijuma u organizmu je kalcijum važan i zbog toga što sudeluje u mehanizmu grčenja i pokretanja mišića, važan je i za propustljivost ćelijske membrane, pospešuje zgrušavanje krvi, a sudeluje u funkcijama nervnog sistema.
Stoga možemo zaključiti da od optimalne koncentracije kalcijuma zavise najvažnije vitalne funkcije organizma. Veći poremećaj koncentracije kalcijuma u krvi doveo bi u pitanje i sam život organizma.
Bogati izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi poput jogurta, kefira, sira, i sl., alga kelp, zob, brokoli, bademi, spanać, soja, orah i suve šljive.
Nedostatak kalcijuma je vrlo čest u populaciji. On se može javiti ne samo zbog ishrane siromašne kalcijumom nego i zbog brojnih drugih razloga kao što su nedostatak vitamina D, nedovoljna izloženost sunčevoj svetlosti, smanjena apsorpcija, te poremećaji hormonalnog sistema. Naime, tokom rasta i razvoja dece kalcijum je neophodan za rast kostiju. Nedostatak kalcijuma u dečijoj dobi može za posledicu imati nepravilan i sporiji rast i razvoj.
Veliki zdravstveni problem današnjice je osteoporoza stariji ljudi. Osteoporoza daleko najteže pogađa žene nakon menopauze. Dolazi do gubitka koštane mase, kosti postaju lomljivije, frakture učestale, a slomljena kost jako sporo zarasta. Pretpostavlja se da od osteoporoze boluje u svetu oko 200 miliona ljudi!
Smanjenje kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti (krvna plazma, prostor između ćelija u tkivima) je vrlo opasan poremećaj koji se naziva hipokalcijemija. Posledice su grčevi mišića, nepravilan rad srca, epileptični napadi, osetljivost na spoljašnje nadražaje, psihički poremećaji te grčevi u trbuhu.
Povećani unos kalcijuma uglavnom ne može štetiti jer se višak kalcijuma u gastrointestinalnom sistemu ne apsorbuje nego se izlučuje putem stolice, međutim, današnji suplementi kalcijuma uz kalcijum sadrže još i vitamin D. Stoga bi neumereno uzimanje takvih kombinovanih preparata moglo dovesti do opasne hiperkalcijemije. Hiperkalcijemija predstavlja povećanu koncentraciju kalcijumovih jona u ekstracelularnoj tečnosti (krvna tečnost, tečnost između ćelija u tkivima) iznad normalnih granica. Uzrok ne mora biti samo povećana apsorpcija iz creva nego i povećano rastvaranje kalcijum karbonata i kalcijum fosfata iz kostiju. Posledica hiperkalcijemije je gubitak apetita, zatvor, mučnina, povraćanja. Najgora posledica takvog poremećaja je svakako kalcifikacija mekih tkiva kao sto su bubrezi i njihovo oštećenje.
Kalcijum može pomoći u slučajevima hipokalcijemije, osteomalacije, osteoporoze, preloma kostiju, alergija. U slučaju uzimanja suplemenata kalcijuma važno je znati da starije osobe kalcijum moraju uzimati neposredno nakon jela, a mlađe osobe dva sata pre jela.
Najstrože je zabranjena kombinacija suplemenata kalcijuma i blokatora kalcijumovih kanala (nifedipin, diltiazem, verapamil, amlodipin, i sl.), tiazidskih diuretika (hidrohlorotiazid), tetraciklinskih antibiotika i estrogenih hormona. Takođe, nije preporučeno istovremeno uzimanje vitamina A te gvožđa sa suplementima kalcijuma. Kombinacije vitamina D i suplemenata kalcijuma moraju biti strogo nadzirane od strane lekara ili farmaceuta.
Preparati kalcijuma dolaze u obliku brojnih soli – hlorida, karbonata, laktata, levulinata, glubionata, a najbolji oblik za apsorpciju je kalcijum citrat.

Magnezijum (Mg)
Uloga magnezijuma i magnezijevih jona u organizmu je višestruka. On je jedan od najzastupljenijih jona u ćelijama, nalazi se i u kostima, sudeluje u enzimskim biohemijskim reakcijama u ćelijama, u normalnom radu mišića, u izgradnji kostiju, važan je za održavanje normalnog krvnog pritiska i za funkcije centralnog nervnog sistema.
Prirodni izvori magnezijuma su soja, kikiriki, lisnato zeleno povrće, semenke, orah, banane, zob, avokado, krompir u ljusci i smeđa riža. Neke mineralne vode su pogotovo bogate magnezijumom. Međutim, zbog industrijski uzgajane i prerađene hrane koja sadrži vrlo malo magnezijuma izuzetno je uputno uzimati suplemente magnezijuma.
Nedostatak magnezijuma je danas sve češći. Razlog tome je pre svega prerafinisana i industrijski prerađena hrana siromašna magnezijumom. Ali, može biti uzrokovan i nekim primarnim poremećajem kao i unosom nekih lekova. Posledica nedostatka magnezijuma su drhtanje mišića, slabost, poremećaji gutanja, mučnina, povraćanje i grčevi. Smatra se da nedostatak magnezijuma predstavlja jedan od faktora nastanka teških savremenih bolesti kao što su koronarne srčane bolesti, zloćudni tumori, osteoporoza i hipertenzija!
Ukoliko unosite preveliku količinu magnezijuma, bilo putem hrane ili mineralne vode, bilo putem lekova rizikujete ozbiljne poremećaje koji ako se ne saniraju mogu na kraju oštetiti organizam.
Magnezijum može pomoći kod prevencije srčanih bolesti i ateroskleroze, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, nervne napetosti, opstipacije, razdražljivosti i nemira, poremećaja spavanja, trudnoće i dojenja te za prevenciju migrene. Takođe, magnezijum je bitan kao suplement kod sportova izdržljivosti kao što je biciklizam, jer se u takvim sportovima gubi mnogomagnezijuma, što može izazvati grčenje mišića.
Nije uputno uzimati suplemente magnezijuma sa tetraciklinskim antibioticima, antacidima i laksansima koji sadrže magnezijum, glikozidima digitalisa, diureticima i etidronatom.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com