ASTMA
je oboljenje koje karakteriše hipersenzitivnost traheobronhijalnog stabla na različite bronhokonstriktorne stimuluse, što rezultuje pojavom povremenih, reverzibilnih suženja disajnih puteva zbog bronhospazma. Suženje obuhvata bronhije srednje veličine i bronhiole. Hipersenzitivnost nastaje zbog nesklada u broju i funkciji receptora na memrani ćelija glatkih mišića disajnih puteva, odnosno mastocita i bazofila (smanjenje aktivnosti beta-2, a povecanju aktivnosti alfa adrenergičkih i holinergičkih receptora). Napad mogu pokrenuti:
1) inhalacioni alergeni (polen, prašina od perja ili lana, spore plesni) koji pokreću reakcijuju imunološke preosetljivosti I tipa, oslobadjaju se medijatori iz mastocita i krvnih bazofila (histamin, leukotrijeni, prostaglandini);
2) udisanje hladnog vazduha, duvanskog dima, fizički napor, psihički faktori, uzimanje nekih lekova (aspirin, ibuprofen).
Inflamatorni agensi pokreću odgovor u 2 faze: 1. rana, odmah po unosu alergena (prvi simptomi nakon 10-15min). Karakteriše je bronhospazam (rezultat oslobadjanja medijatora iz mastocita obloženih IgE za koje se vezuju Ag). Može se inhibiriati bronhodilatatorima. 2. kasna, nakon 6-10h od unošenja alergena. Razvija se inflamatorna reakcija (edem, menja se funkcija epitela i otežava odstranjivanje sekreta) i povećava osetljivost na bronhokonstriktore.
Ektrizična astma, javlja se kod dece sa atopijskom konstitucijom, koja imaju porodičnu anamnezu na alergijska oboljenja (polenska kijavica, ekcem). Dokazana je velika uloga eozinofila, povećanje IgE i T2-Ly u serumu. Intrizična ili idiopatska astma javlja se kod starijih od 40 godina obično posle neke respiratorne infekcije. Ovi agensi ne povećavaju osetljivost bronhijalnog stabla, već samo izazivaju simptome astme u ljudi koji su vec predisponirani za ovakvo reagovanje. Promenjena je količina GMP u odnosu na AMP. Mešoviti oblik javlja se kod osoba koje reaguju na obe vrste stimulusa. Astmatični napad karakteriše jako otežan ekspirijum kroz edematozne, konstrikovane, mukozom prepunjene bronhiole i usled toga akumulacija vazduha distalno od mesta opstrukcije. Obično traje nekoliko min do nekoliko sati i završava se produktivnim kašljem kojim se izbacuje gust lepljiv sputum. Ako astmatični napad traje duže i ne povlači se na uobičajenu terapiju onda govorimo o statusu asmatikusu koji se može završiti letalno zbog poremećaja srčanog ritma ili asfiksije.