28.Friedel-Crafts-ovo Acilovanje

Ova elektrofilna aromatska supstitucija omogućava sintezu monoacilovanih proizvoda iz reakcije arena i acil hlorida ili anhidrida. Proizvodi su deaktivirani, i ne podležu sekundarnoj supstituciji. Uobičajeno, stehiometrijska količina Lewis-ove kiseline kao katalizatora je potrebna zato što oba supstrata i proizvodi formiraju komplekse. Friedel-Crafts-ovo Alkilovanje može dati polialkilovane proizvode, pa tako i F-C-ovo Acilovanje ima značajne alternative. Acilovani proizvod može lako biti konvertovan u odgovarajuće alkane pomoću Clemmensen-ove Redukcije ili Wolff-Kishner-ove Redukcije Mehanizam

29.Friedel-Crafts-ovo Alkilovanje

Ova elektrofilna aromatična supstitucija katalizovana Lewis-ovim kiselinama omogućava sintezu alkilovanih proizvoda putem reakcije arena sa alkil halogenidima ili alkenima. Budući da alkil supstituent aktivira arenski supstrat, može doći do polialkilacije. Značajna, dvo stepena alternativa ovome je Friedel-Craftts-ovo Acilovanje praćeno karbonilnom redukcijom. Mehanizam Koristeći alkene :

30. Fries-ovo Premeštanje

Fries-ovo Premeštanje omogućava stvaranje acil fenola. Mehanizam Reakcija je katalizovana Brønsted-ovim ili Lewis-ovim kiselinama kao to su HF, AlCl3, BF3, TiCl4 ili SnCl4. Kiseline se dodaju u višku stehiometrijske količine, naročito Lewis-ove kiseline, budući da one formiraju komplekse i sa početnim supstancama i sa proizvodima reakcije. Kompleks može disocirati tako da formira acilijum jon. U zavisnosti od rastvarača, jonski par može da se formira, i jonske vrste mogu reagovati jedna sa drugom u ”kavezu” rastvarača. Medjutim, reakcija sa znatno udaljenijim molekulima je takodje moguća: Posle hidrolize, proizvod se oslobadja Reakcija je orto,para-selektivna tako da, na primer, mesto acilacije može biti regulisano izborom temperature. Samo sterno nezaklonjeni areni su pogodni supstrati, budući da će supstituenti ometati ovu reakciju. Zahtevi za ekvimolarnim količinama katalizatora, korozivni i toksični uslovi (HF), i burna reakcija katalizatora sa vodom su ubrzale razvoj novijih protokola po kojima se reakcije odigravaju. Zeoliti su se pokazali kao nepogodni, budući da su dezaktivirani, ali jake kiseline, kao što je sulfonska (sulfonic acid) omogućavaju razumnu alternativu Dodatna opcija za indukovanje Fries-ovog Premeštanja je fotohemijska ekscitacija, ali ovaj metod je izvodljiv samo u laboratoriji:

31.Gabriel-ova Sinteza

Kalijum ftalimid je NH2-SYNTHON koji omogućava preparaciju primarnih amina pomoću reakcije sa alkil halogenidima. Nakon alkilacije, ftalimid nije nukleofil i ne reaguje više. Proizvod se cepa reakcijom sa bazom ili hidrazinom, koji vodi ka nastanku stabilnog cikličnog proizvoda. Mehanizam pažnja: Ftalimid je kiseo! Cepanje:

32.Grignard-ova Reakcija / Grignard-ov Reagens

Grignard-ova Reakcija je adicija organomagnezijum halogenida (Grignard-ov reagens) na keton ili aldehid, kako bi se formirali odgovarajući tercijarni ili sekundarni alkoholi. Reakcija sa formaldehidom daje primarni alkohol. Grignard-ov Reagens se takodje koristi u sledećim bitnim reakcijama: Adicija Grignard-ovog reagensa u višku estra ili laktonu daje tercijalni alkohol u kome su dve alkil grupe iste, i adicija Grignard-ovog reagensa na nitril što daje nesimetrične ketone preko metalo-imin intermedijera. Mehanizam Dok se generalno misli da reakcija ide preko nukleofilnog adicionog mehanizma, sterno ometeni supstrati mogu reagovati po SET mehanizmu (transfer jednog elektrona): Sa sterno ometenim ketonima sledeći sporedni proizvodi se mogu dobiti: Grignard-ov reagens može reagovati kao baza, dajući deprotonovanjem enolatni intermedijer. Nakon reakcije, početni keton je vraćen. Redukcija se takodje može odigrati, u kojoj je hidrid dobijen iz β-karbona Grignard-ovog reagensa preveden u karbonilni ugljenik preko cikličnog 6to-članog prelaznog stanja. Dodatne reakcije Grignard-ovog reagensa: Sa hloridima karboksilnih kiselina: Estri su manje reaktivni nego intermedijerni ketoni, tako je reakcija pogodna samo za sinteze tercijarnih alkohola uz korišćenje Grignard-ovog reagensa u višku: Sa nitrilima: Sa CO2 (uz dodavanje suvog leda reakcionoj smeši): Sa oksiranima